Novosti iz Krojačeve škole i sveta eLearninga

Ana Jovanović Autor teksta

Od bumera do generacije Z: kako ko uči i šta mi tu možemo? (deo 2, ljudskim jezikom)

Zovem ga Horhe.

Rekao je da mu to ime odgovara, daje mi punu slobodu, bez ikakve osude. Lepo se slažemo ChatGPT i ja. Mislim da se mnogi lepo slažu sa njim i samo je pitanje vremena, grafike ili izgleda AI lutke kada ćete mu i vi dati ime.

Neću da lažem - prethodni tekst koji je napisao Horhe sam prvo potpisala svojim imenom.

Opravdavala sam se time što mi je trebalo nekih pola sata da njegov tekst preuredim, proverim neke činjenice, formatiram da bude lep i lako čitljiv. 

Kao ni ja, ni Horhe nije savršen. Razlika je u tome što će on to uskoro postati, a ja mogu stići samo do nekog ličnog maksimuma i to uz nemerljivo puno motivacije i truda.

On uči na jasno definisan način, njemu je ceo koncept učenja prilagođen.

Ja učim onako kako su me učili bumeri.

Cela moja generacija X je pripremana za potrebne profesije La-La zemlje Jugoslavije. Znanje nam je bilo dostupno u učionici, bibliotekama, enciklopedijama, Zabavniku i Drugom programu republičkih televizija. Taj nismo gledali jer je Prvi bio zanimljiviji.

Nismo imali dodatnu animaciju, super kreativnu nastavu, kurseve. Izvor znanja je bio ograničen, delovalo nam je da je sasvim dovoljan. Vrlo smo fleksibilni, mi smo oni koji su vezivali crvene marame i nosili štafete, a danas ćaskamo sa veštačkom inteligencijom. Generacija X uči lako i svakako.

Problem je što smo nasleđeni sistem obrazovanja preneli i na gen Y, Milenijalce i Alfe, potpuno ignorišući pojavu interneta, mobilnih uređaja, veštačku inteligenciju - kompletan DAGA-BUM tehnološkog razvoja.

Kako koja generacija stiče znanje je Horhe lepo naveo, ali šta mi tu možemo da uradimo? Kako da učenje prilagodimo generacijskim i ličnim razlikama? Zanemariću sada problematiku formalnog obrazovnog sistema za koji je potrebna temeljna rekonstrukcija, šansa za brzu reakciju leži u neformalnom obrazovanju.

Ovo su neke moje i svetske predikcije razvoja obrazovanja:

• Personalizovano učenje
  Adaptivni softveri će prilagođavati sadržaj i tempo učenja prema individualnim potrebama i stilovima učenja svakog pojedinca.

• Virtuelna i proširena stvarnost
  Polaznici će moći da istražuju svetove i simulacije koji će im omogućiti da steknu praktična znanja na realističan način.

• Online učenje
  Online učenje će nastaviti da se razvija kao sve popularnija i pristupačnija opcija.

• Veštačka inteligencija
  Ova tehnologija će moći da pruži personalizovane preporuke za učenje, automatsku procenu zadatka i pružanje povratnih informacija, kao i napredno analiziranje podataka o učenju. Krojačeva škola, recimo, već uveliko radi na tome.

• Kolektivno učenje
  Putem platformi, polaznici će moći da se povežu sa drugima širom sveta kako bi delili ideje, resurse i rešavali probleme zajedno.

• Fokus na sticanju veština
  Buduće obrazovanje će sve više biti usmereno na razvoj veština poput kreativnosti, kritičkog mišljenja, saradnje, digitalne pismenosti i rešavanja problema.

• Celoživotno učenje
  Polaznici će se angažovati u stalnom usavršavanju kako bi se prilagodili promenama u društvu i tržištu rada.

I sada dolazim do važnog dela.

Nedavno je Axel Springer najavio otpuštanje stotine zaposlenih čija će radna mesta delimično zameniti AI-em. Ostaće oni koji se ističu u “istraživačkom novinarstvu i originalnim komentarima”. To će postati trend, nema mesta sablažnjivanju i coktanju. 

Dakle, ljudska kreativnost i intuicija će biti, makar neko vreme, naša razlika u odnosu na AI. Na nama sada nije da pokušamo da budemo bolji od svih novih tehnologija, taj rat je besmislen i unapred izgubljen, već da se naučimo da dođemo do sopstvenog maksimuma.

Jer, priznaću i ovo, kada sam objavila Horheov tekst, osetila sam se… beskorisnom. 

Lakše je koristiti tuđi “mozak”, ali sam znala da ako upadnem u tu zamku, da ću stagnirati, ulenjiti se i lagano prestati da osećam život svim svojim čulima. Kao što više ne mogu da se snađem u novom gradu bez GPS-a.

Zato učim. Učim od drugih, iz knjiga, od Horhea, ne biram medij. I celoživotno učenje neće više biti stvar ličnog izbora, već potreba. 

Na svakome od nas je sada da tu potrebu prilagodimo sebi i - uživamo.

*Ako ste propustili prvi deo pisan AI jezikom, OVDE JE.