Novosti iz Krojačeve škole i sveta eLearninga

Danka Đukanović Autor teksta

Često se pitamo kako da prepoznamo teške sagovornike? Kako da razgovaramo s njima? Šta može da nam pomogne? Ako i vi imate ovakva ili slična pitanja, odgovore potražite u ovom tekstu. 

Šta znači „težak sagovornik“? 

Svako od nas ima različite asocijacije kada pomenemo „težak sagovornik“. Za nekog je to sagovornik koji ne razume, za nekog je to sagovornik koji ne zna da sasluša, ko nas verbalno napada ili vređa, neko ko nema svoje mišljenje, pa se lako usaglasi s našim itd. Ponekad možemo da čujemo i opise poput „tvrdoglav“, „agresivan“, „povučen i tih“, „uobražen“ i sl. Ono što je zajedničko svim ovim opisima jeste to da je reč o sagovorniku s kojim nam je izazovno da komuniciramo.  

„Težak sagovornik“ zapravo znači „drugačiji“ sagovornik. To znači da se naš sagovornik razlikuje od nas po pitanju stavova, uverenja, vrednosti koje ima, ponašanja, navika, osobina ličnosti, temperamenta. I baš zato što je drugačiji od nas možemo da ga vidimo kao teškog ili izazovnog za komunikaciju. 

Kako da prepoznam da li je neko težak sagovornik? 

Ako u razgovoru s nekim imamo utisak da se teško razumemo, da naš sagovornik radi suprotno od onoga što želimo ili radi nešto što mi ne želimo, pri tome ne znamo šta mi treba da radimo i kako da komuniciramo, onda verovatno razgovaramo sa teškim sagovornikom. I pored toga što je „težak sagovornik“ stvar lične percepcije i razumevanja, možemo da razlikujemo nekoliko različitih komunikacijskih strategija koje koriste naši sagovornici: 

• Sagovornik koristi agresivne napade kao komunikacijsku strategiju. To znači da nas verbalno napada, vređa ili agresivno komunicira sa ciljem da postigne ono što želi. Ponekad po svaku cenu, čak i kada to podrazumeva narušavanje odnosa. 

• Sagovonik koji ćuti. Na tvoja pitanja u vezi neke izazovne situacije ili problema, sagovornik ćuti, odgovara sa „ne znam“, „ne razumem“, „ne želim da razgovaramo o tome“ i slično. 

• Sagovornik je popustljiv u komunikaciji. Kada ga zamoliš da nešto uradi on će da prihvati, čak i kada to ne može realno da ispuni. Na njih ne možeš da se osloniš u potpunosti, jer često ne ispune svoje obećanje. Retko preuzimaju odgovornost, već pronalaze spoljašnje okolnosti koje predstavljaju kao uzrok ili razlog zašto nešto nisu uradili. 

• Sagovornik koji gunđa ili se žali. Da li poznaješ nekoga ko ima zamerku na gotovo sve što predložiš? Oni se često žale na urađeni posao, jer su zaista dobri u tome da pronađu grešku. Skloni su prefekcionizmu i usmereni su na detalje. 

• Sagovornik koristi svoju široku informisanost kao komunikacijsku strategiju. O čemu god da razgovarate ovakav sagovornik ima nešto da doda, dopuni, iskaže svoje mišljenje na tu temu. Oni žele da skrenu pažnju na svoju široku informisanost kako bi bili uvaženi i poštovani zbog toga, ali neretko stalnim „upadanjem“ i „dopunama“ mogu da iznerviraju ili čak naljute svog sagovornika. 

Kako da komuniciram sa teškim sagovornicima? 

Kada komuniciramo sa teškim sagovornikom obratimo pažnju na to koju nameru on ima, koji cilj želi da ostvari u komunikaciji s nama i koju komunikacijsku strategiju koristi kako bi to postigao. Kada to znamo, možemo da prilagodimo našu komunikaciju i odreagujemo drugačije nego što inače radimo. Na ovaj način, teški sagovornici postaju manje teški, a mi ulažemo manje energije, vremena (ponekad i živaca), u našu komunikaciju. 

Potrudite se da otkrijete po čemu ste toliko različiti kako biste bolje da razumeli svog sagovornika, a potom i bolje komunicirali s njim. Ukoliko želite da produbite znanja na ovu temu, dobijete konkretnije smernice i savete, naučite kako da prepoznate različite komunikacijske strategije svojih sagovornika, prepoznate kada li ste težak sagovornik, pozivamo vas da pogledate naš kurs „Komunikacija sa teškim sagovornicima“. 

Više informacija o online treninzima možete videti na stranici: BIZ Krojačeva škola